Odličan tekst.
Dijagnoza je postavljena.
Akcija bi trebala da sledi.

Valja nam nešto činiti ,od mudrovanja vazda slaba vajda..

Ovo nije Srbija domaćina, već loših đaka, neradnika, prevaranata i zločinaca. Ovo nije naša Srbija!
IPAK JE TO NAŠA SRBIJA U KOJOJ VLADAJU LOŠI ĐACI, NERADNICI, PREVARANTI I ZLOČINCI.
Šta će učiniti dobri đaci, radnici i prevareni?
Da li će shvatiti realnost i pridružiti se većini ili pokušati da nešto promene.
Iskustvo govori da u Srbiji stvari idu sa zla na gore.
Nema nekog razloga za optimizam. Izuzeci potvrđuju rečeno.

''Ovo nije Srbija domaćina, već loših đaka, neradnika, prevaranata i zločinaca.''

Koliko god da stoje mnoge stvari u tekstu, ovaj zaključak kao da je izvučen iz glasila druge Srbije. Srbija nije baš najsvetliji uzor i nije za pohvalu ali ne treba ići u drugu krajnost, uz to previše je priča o Kovačeviću, on je samo vrh ledenog brega. Mogao je autor da posveti pažnju činjenici da Vlada i ministarstva dodeljuju nagrade onim pojedincima i organizacijama koji konstantno pokušavaju da uruše ugled Zemlji, setimo se samo novčane nagrade dodeljenje Dinku Gruhonjiću.

@brm

1. Možda je Šešelj i ona vrsta o kojoj govori autor teksta a koja se okrenula protiv interesa svog naroda? Možete li da zamislite njegov život pre pojave na našoj političkoj sceni, recimo u doba dok je studirao i kasnije, kad je krčio sebi put pored raznih polupismenih aparatčika. A sad zamislite Đinđićev, pa recite ko više odgovara opisu genijalca. Kakogod, budućnost će suditi o njihovom doprinosu, danas je to pored besomučnog spinovanja koje mnogi u svojoj zatrovanosti i ne primećuju teško, gotovo nemoguće. Možda je Šešelj i autentični pozitivac? A naslov njegove knjige koji ste naveli ne govori ništa loše; nacionalizam nije sam po sebi ništa negativno, šovinizam jeste. Ali bojim se da ćemo otići predaleko ako počnemo sad o tome da raspravljamo.

2. Tačno je, ne treba kritikovati neistomišljenika ako napiše nešto dobro samo zato što je neistomišljenik. Ali treba kritikovati vrlo jasan uzus: da bi nešto kvalitetno videlo svetlost dana, potrebno je makar i potpuno neosnovano pohvaliti Điniđića. To je nešto kao nekad pohvaliti Tita, karta koja otvara sva zatvorena vrata do uspeha. Eto, i Vi ste nabrojali sve političare koji su se okružili nesposobnjakovićima, a zaboravili ste "vizionara", čija vlada je bila tako dobro sastavljena da maltene niko od njenih članova nije prošao cenzus na sledećim izborima. O tome da svakodnevno gledamo pokazatelje njihove nesposobnosti (ne zavaravajmo se, sve su to i dalje isti ljudi), da ne govorimo. No, očito ste i Vi već "zaraženi" tim uzusom i slutim da sva ova slova koja pišem neće imati odjeka. A glede autora, sve što je pisao protiv negativne selekcije ovim pada u vodu, jer je i sam podržao takav sistem bespotrebno navodeći Đinđića kako bi ostvario najniži ljudski poriv: želju da bude prihvaćen.

3. Replicirali ste mi ali mi niste odgovorili zbog čega je Đinđićeva biografija (uz Đelićevu) "najimpresivnija" kako kaže autor? Da li zato što su drugima životopisi bezvredni ili jer je reći to ulaznica za gorenavedeni raj?

Uh, kakav tekst! Još mi zvoni u ušima. Zaista je krajnje vreme da se u Srbiji javno progovori o negativnoj selekciji i pogubnim posledicama koje iz nje proizilaze. Jer, nejčešće tumačenje negativne selekcije je komunizam, što ni približno nije tačno, jer ona traje otkada i srpsko pamćenje. Ni drugi narodi nisu pobegli od nepotizma, ali su kod nas posledice daleko veće i gotovo tragične. Zamislimo svi zajedno, na primer, da je krajem 80-ih godina umesto Miloševića i ondašnje „elite“ Srbija imala prave ljude na pravom mestu, makar kao Slovenija (mali primer, ali iz naše najbliže okoline).

Iako se radi o sjajnom tekstu neobične oštrine, usmerenom u strogo odabranom pravcu (i cilj je postignut), autor bi ipak morao da pripazi i na neke "prateće" činjenice. Recimo, Kovačević nije osuđen, pa se samim tim ne može uzimati da je on kriminalac kako se prikazuje. Dalje, u najmanju ruku ja zanimljivo da su i on i njegov antipod u tekstu, Čavić, od strane druge Srbije prikazivani kao negativne ličnosti (za Čavića je negativna medijska propaganda takođe bila žestoka, kada je navukao majcu "Kosovo je Srbija").

U svakom slučaju, veliko bravo za temu o kojoj se uporno ćuti.

Ne brinite se, snosim posledice. A ni ovo objavljivanje ne prolazi bez problema.

Andrej Fajgelj
"Ne brinite se, snosim posledice. A ni ovo objavljivanje ne prolazi bez problema."

Kako plitko...

Negativna selekcija je činjenica svuda a ne samo u Srbiji. To je ugrađeno u svaki sistem vlasti, pa i u demokratiji, i to i sam autor na neki način priznaje. Jer kako drugačije protumačiti slučaj Đelića, koji je bio prilično pametan za sebe i svoje pajtaše, ali za ostale - vidite i sami. Mislite li da će članovi LDP išta uraditi za Srbiju? Pa možda, ako bude trebalo da joj se iskopa oko.
Utisak koji sam stekao je da se autor zalaže za bolju selekciju ali treba dodati šta bi još trebalo uraditi. Jer iako bi bolja selekcija smanjila problem, teško da bi ga rešila. Najverovatnije da bi opet imali slično, samo sa drugim ljudima i drugim kriterijumima. Zato bi trebalo pored razmišljanja kako poboljšati postojeći sistem razmišljati i šta uopšte Srbiji treba. Verujem da pregojenom detetu u Beogradu podrška treba i više nego mnogim proslavljenim vrhunskim sportistima. Zato bi prvo trebalo odrediti šta je prioritet društva i do koje mere mala zemlja kao Srbija može pomagati vrhunske stvari. Iako svi vole da se kite zlatom i najboljima, realnost je takva da kad si rođen kao Srbin moraš biti neuporedivo bolji od najboljih da bi samo bio ravan. Treba predefinisati šta je važno za nas kao ljude a to sigurno nije "trka pacova" za materijalnim dobrima u kojoj smo unapred osuđeni da budemo gubitnici. Ali to je već deo jedne šire strategije od koje nam zavisi mnogo više od sportskih uspeha.

@ Ivan

Đinđić je doktorirao kod Habermansa a Šešelj na ONO i DSZ na renomiranom sarajevskom univerzitetu, gde su se ispiti polagali iz više puta "na rate" sto po sto strana ...mislim da postoji izvesna razlika..

inače lepo ste ilustrovali moju tezu o uslovljenom refleksu - Đinđić ne sme da se pomene u pozitivnom kontekstu makar se sve slagali sa sadržajem njegove izjave....inače za DS sam glasao samo jednom još dok je Pekić bio živ ..ovo danas nema veze sa tom strankom

Nisam pomenuo IDEOLOGIJU srpskog nacionalizma jer ne smem da budem nacionalista kao neki, već zbog besmislice IDEOLOGIJA.. nacionaliizam nije ideologija već stanje društva - nešto suprotno od ideologije.... a kad pomenuti "pozitivno selektovani" još naglasi da je VELIKOSRPSKI nacionalista, onda je pametnom jasno koliko je nacionalista.

zaboravio sam da naglasim TEKST JE FENOMENALAN bravo andrej...ovima kojima je plitak neka rone na dah

@cvet
hvala na ispravci po kojoj se vidi koliki sam ćinćićevac

1)''traži se socijalna inteligencija, ne i rad i znanje''

Da. Bucni, grlati studenti koji se profesorima javljaju sa 'cao' i sa njima idu u kafanu bez problema osvajaju simpatije, a samim tim i bodove i stipendije i.... Mi koji ''radimo i znamo''a zbog nekog osnovnog postovanja autoriteta i vaspitanja pri tom i cutimo, smo obelezeni kao 'asocijalni'.

2)''Zamislimo mediokritete na mestu profesora fakulteta, kako učenjem i ličnim primerom obrazuju generacije studenata.''

Nema potrebe da zamisljamo, sa takvima se vidjamo skoro svaki dan!!

A mozete li vi Seseljevu? Gde su njegovi naucni radovi? Haško bajramsko prase i drugi naucni dometi prvog ranga?

Ja verujem da je autor Seseljev slucaj objasnio u delu u kom govori o Milosevicu: takva elita moze da bude najbolja ali ne i dovoljno dobra.

A Djindjic se dokazao mnogo cime, ali vi radikali i prva Srbija ne biste mu nista priznali, ni glavu da je dao za Srbiju. A on, za razliku od svih vasih vodja, jeste platio glavom na pravdi Boga, radeci za Srbiju.

Vi prosto nikad necete biti zadovoljni. Ne treba mi vama da objasnjavamo po cemu je to Djindjic veliki, vec vi nama i svetu: sa kojim pravom osporavate djindjicevu velicinu.

U vezi s Đinđićem mi najviše smeta način na koji je došao na vlast, revolucijom i nasiljem, uz nepotrebno uniištavanje državne imovine i kulturno-istorijskih vrednosti, zatim način na koji je završio život, u nejasnim odnosima kriminalnog miljea, zatim to što su jednoj ulici u Beogradu, mimo propisa, iz plitkih političkih pobuda i na brzinu, dali njegovo ime, i tako ga posmrtno unizili tim nedemokratskim postupkom, praveći od njega izuzetak titovskog tipa ... Dok mi je bio simpatičan, devedesetih, upisao sam se u DS, ali sam,kad sam video ustrojstvo te stranke iz prve ruke, posle nekoliko meseci prestao da idem na sastanke, a člansku kartu nisam nikad uzeo ..

Za ostatak teksta od mene imate još jednom pohvale. Depersonalizacija je bolji način borbe za promene, setimo se samo Otpora, koliko je bio opasniji po vlast dok nismo saznali imena njegovih članova. Sa imenima je uvek problem, svakome će se nešto naći, prišiti, osporiti. Teško je u tom smislu svima udovoljiti i sa zvučnijim imenima od Đinđićevog. Šteta je što je zbog takvih stvari diskusija skrenula sa dobrih stvari koje ste napisali, a upravo zato me je i interesovalo da opišete tu svoju impresiju pokojnim premijerom. Ukoliko iza nje stoji kakva osnova, nešto dublje, u redu, Vaše je pravo da da budete njime impesionirani; ali ako ne stoji, onda je i suština teksta, bez obzira na njegov ostatak, plitka. A što nismo obratili pažnju u tekstu na ono na šta ste vi hteli da je obratimo, nemojte da se nervirate. To je normalno, onog časa kad ste objavili tekst izgubili ste pravo da on bude shvaćen samo "Vašim očima". To je demokratija, zar ne? Ja sam jednom napisao priču o bliskosti oca i sina, pa je jedan čitalac shvatio njen završetak kao da će otac ubiti sina, drugi je u tome video šizofreniju, treći Ničeovo "večito vraćanje"... Sve najbolje u daljem radu!

Prvo se predstavite. A ne bi bilo loše ni da spomenete sopstvene sposobnosti i rezultate, čisto da ne bude da je ovo još jedan primer negativne selekcije: bolji mora da polaže račune lošijima, a njima se nikakvi uslovi ne postavljaju, čak ni da kažu ime.

Sem toga, u čemu je problem sa internetom? Ne radi vam pretraživač? Ponavljam: sve što želite da znate je objavljeno.

Svaka cast, odlican tekst. Imas veliku podrsku od nas !

Tekst tipican za "drugu Srbiju", ne znam zasto ga objavljuju ovde.

Da primerima o kojima govori autor teksta dodamo još neki: kada se master stečen u inostranstvu nostrifikuje kao magistarski.